Saznajte kada su bebin plač, bljuckanje i povraćanje, neobična stolica, različiti osipi i povišena temperatura zaista razlog za odlazak kod pedijatra, a kada je reč o nečemu što možete sami rešiti ili će čak proći samo od sebe.
Čak iako se sami ne žurite doktoru zbog svake zdravstvene tegobe, kad dobijete dete, mogli biste da se pretvorite u pravog hipohondra. To se dogodi mnogim mladim roditeljima, koji zabrinuto jure kod pedijatra, zbog svake povišene temperature, neobične stolice, osipa ili glasnog plakanja svog novorođenčeta. Ako ste i vi jedan od paničara, ne brinite, niste sami. A kad steknete više iskustva i uverite se da je u većini ovakvih situacija ipak sve u redu, moći ćete da ostanete prisebni i procenite da li je odlazak kod doktora zaista potreban. Do tada, pročitajte savete stručnjaka o tome koje simptome kod svog deteta možete ignorisati, a zbog kojih je ipak potrebno potražiti pomoć.
Beba vrišti satima
Ako se to događa prvi ili drugi put, uglavom nema razloga za paniku, ali ako je beba izrazito razdražljiva svaki dan kasno popodne i predveče, imate razloga da posumnjate na kolike. Ni to nije tako strašno kao što bi vam se moglo činiti. Bebe koje imaju kolike mogu delovati kao da jako pate, ali možete ih umiriti, barem na neko vreme, metodama kao što su povijanje ili ljuljanje. Ponekad pomaže i nošenje u uspravnom položaju, stimulacija dodirom, tj. masaža stomačića u smeru kazaljke na satu.
Manje od pet posto dece koja imaju epizode neutešnog plača nađe se organski poremećaj, i to najčešće urinarna infekcija. U tom slučaju, uz kolike često se pojavljuje i temperatura, slabo uzimanje obroka, slabo napredovanje na telesnoj masi i slično. Isto tako dolazi u obzir alergija na proteine kravljeg mleka, ali kao i kod urinarne infekcije, uz to su obično prisutni drugi simptomi: suva ili atopijski promenjena koža, nedostatak telesne mase, retka stolica ili tragovi krvi u stolici.
Bljuckanje i povraćanje
Bljuckanje obično više uznemiruje roditelje, nego samu bebu. Osim što se probavni sistem još uvek razvija, razlog pojačanom bljuckanju može biti i halapljivo sisanje, zbog kojeg beba, pored mleka proguta i određenu količinu vazduha. Mali dečiji želudac nije u stanju svariti, pa višak vazduha zajedno sa mlekom izbaci napolje. To se događa i kod naglih promena položaja tela neposredno nakon hranjenja. Zbog nezrelosti sfinktera koji se nalazi između jednjaka i želuca, on se ne zatvara dovoljno i hrana se vraća iz jednjaka kroz usta napolje.
Važno je da roditelji prate stanje svog deteta: ako dete samo bljucka male količine mleka bez napora, a uz to dobro napreduje, dete je zadovoljno, ne treba se zabrinjavati. Ali, ako dete povraća, naročito u mlazu veće količine želučanog sadržaja, ako dete gubi na težini, ako često plače, potražite savet pedijatra. Takva stanja javljaju se kod suženja jednjaka, bolesti metabolizma, infekcija, i tada je potreban pregled kod gastroenterologa.
Da bi se bljuckanje i povraćanje smanjilo, poželjno je češće hraniti dete da se ne optereti dečiji želučić i izbegavati halapljivo hranjenje da ne proguta previše vazduha. Tokom hranjenja treba podignuti dete da podrigne 4 do 5 puta.
Zelena stolica
Broj i izgled bebinih stolica često su razlog zabrinutosti za mlade roditelje. Gustina od mekane gline do kajgane je u redu, kao i boje od žute do zelene, ili smeđe. Zelene stolice se ponekad nazivaju i ‘stolice gladi’, ali ako beba dobro napreduje, znači da nije gladna i nema razloga za brigu.
Čvršća ili ređa stolica mogu povremeno biti prisutne kod zdravog deteta, što takođe nije zabrinjavajuće. Prolivom se smatra samo kada dete ima tri ili više retkih štrcajućih, vodenastih stolica u danu, koje mogu biti i sluzave. Ako takve učestale stolice potraju nekoliko dana, posetite pedijatra.
Što se tiče zaista zabrinjavajućih boja, bela može biti znak probavnih problema, a crvena ili crna upućuju na krv u stolici, a to može biti znak alergije na neku namirnicu. Ipak i kod zdravog deteta može se dogoditi da usled napinjanja pukne kapilar i pojavi se par kapi krvi na stolici ili peleni, ali to obično prođe i više se ne pojavljuje. Ako se krv javlja pri svakoj stolici, nužna je obrada.
Osipi
Osip na bebinom vratu ili temenu može izgledati zabrinjavajuće, ali mala deca često imaju različite osipe i većina ih prolaze sami od sebe. Dojenačke akne i osip zbog vrućine nestaće nakon nekog vremena bez ikakvog tretmana, samo koristite nežne sapune i održavajte dečiju kožu suvom.
Kod temena rešenje je redovno pranje glavice blagim dečijim šamponom, nakon čega blago istrljamo peškirom, kako to područje ne bismo ostavili vlažnim. Savetuje se još i da se bebina glava pola sata pre kupanja namaže maslinovim, bademovim ili čak običnim jestivim uljem koje treba prethodno malo prokuvati pa ohladiti.
U slučaju tvrdokornih oblika moguće je ulje ostaviti tokom cele noći, pod kapicom i ujutro istrljati četkom ili češljićem i tako isprati blagim dečijim šamponom. Nikako nemojte ljuskice skidati na silu zbog mogućeg krvarenja ili infekcije. Ako nema rezultata ovim jednostavnim metodama, moguće je u apoteci kupiti gotove preparate za tu namenu.
Pelenski osip takođe najčešće prolazi kroz par dana uz češće menjanje pelena, provetravanje pelenskog područja i korišćenje zaštitne kreme, ali ako se stanje pogoršava, možda je reč o gljivičnoj infekciji za koju vam pedijatar treba propisati posebnu mast. Takođe, idite kod pedijatra ako je dete mlađe od šest nedelja, ako se uz osip jave gnojni čirevi ili kraste, osip prati povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi ili velike kvrge, ako ne izgleda dobro ili gubi na težini, širi li se osip izvan pelenske regije i kada se stanje ne popravlja ni nakon dva do tri dana, uprkos lečenju.
Temperatura
Iako uznemiruje svakog roditelja, a kod nekih čak izaziva strah zvan ‘temperaturofobija’, visoka temperatura sama po sebi ništa ne znači i zapravo je znak nekog dešavanja, odnosno bolesti.
Neke uobičajene preporuke koje su se provlačile celi niz godina i kojih su se pedijatri držali u svakodnevnoj praksi – da iznad određene temperature treba dati lekove za snižavanje – danas više ne stoje. Prema savremenim gledištima, isključivo merilo za snižavanje temperature je opšte stanje deteta. To znači da ako dete ima npr. temperaturu 37,3 i izgleda umorno i klonulo, treba mu dati lek za snižavanje, dok detetu koje ima 39 stepeni i jurca po kući, lek nije potreban.
Mnogi roditelji pitaju se da li treba odmah ići kod doktora kada se detetu povisi temperatura, a odgovor je da, ukolio je reč o dojenčadi mlađoj od šest meseci. Isto tako, temperatura od 39 stepeni i više sa groznicom može biti znak ozbiljnijih infekcija naročito ako dete povraća ili ima osip pa je potrebno da dete pregleda njegov doktor. Ukoliko je opšte stanje dobro, dete starije od šest meseci može se lečiti kod kuće. Kod starije dece može da se pričeka dva, tri dana jer je moguće da povišena temperatura spontano nestane.
