Svako dete ponekad može da razočara svoje roditelje. Da, nije novost da deca često prave greške, čak i ona na prvi pogled najmirnija. Gotovo svakom zaigranom detetu dogodi se trenutak u kojem se ponaša onako kako ne bi smelo, a upravo ti trenuci mogu iznenaditi roditelje koji do tada možda nisu očekivali tako nešto. Vikanje, trčanje, razbijanje – sve su to ponašanja koje će svaki mališan u detinjstvu barem jednom proći, a od čega se mami i tati često „diže kosa na glavi“.
Tada se javlja težak zadatak – kako da dete shvati svoju grešku, bez roditeljskog vikanja i ljutnje? S druge strane, kako se kao roditelj nositi s činjenicom da vas je vaš mališan po prvi put svojim ponašanjem jednostavno – razočarao?
„Razočarao/la si me“
Ova jednostavna rečenica jedna je od najčešćih koju roditelj izgovori kada dete napravi grešku. Mame i tate u ovom pristupu uglavnom vide rešenje kako bez ljutnje i povišenih tonova ukazati svom mališanu na grešku koju je napravio. Međutim, stručnjaci kažu kako se u ovu rečenicu baš i ne biste trebali pouzdati.
Ova rečenica ponekad može napraviti više štete nego koristi, jer može poljuljati samopouzdanje vašeg mališana. Problem leži u tome što takva kritika u glavi malog deteta može biti interpretirana kao osuda svih njegovih postupaka i njega kao osobe, a ne tek kao opaska na specifično ponašanje. Javlja li se ova rečenica često nakon nekog nestašluka, dete može početi da se zatvara u sebe i razviti osećaj manje vrednosti, čak i kada u glavi roditelja ova izjava ne predstavlja kritiku na tom nivou.
Zato postoji nekoliko rečenica koje vam u ovoj situaciji itekako mogu pomoći, a neće zvučati kao osuda već pomoć da mališan shvati kako je učinio jednu grešku. Rečenicu je bolje početi sa „sada se ponašaš kao..“. U ovom obliku mališan će shvatiti kako ste ljuti zbog određenog čina ili trenutnog neposluha. Kada odbija nešto da napravi, rečenica „Ponašaš se lenjo“ , dugoročno će imati bolji efekt od jednostavnog „Lenj si“. Iako većina roditelja ne razmišlja o tome, stvari izrečene u afektu mogu itekako uticati na svakog mališana.
Poticanje na razmišljanje
Često se ponavlja situacija u kojoj opomenete svog mališana, on se izvini i obeća vam kako se takvo ponašanje neće ponoviti. Nekoliko dana kasnije – vidi čuda – ponovno ste se našli u istoj situaciji., uprkos svom opominjanju i ljutnji. I tako u krug. U čemu je zapravo problem i da li je sa mojim detetom sve u redu –česta su pitanja koja tada postavljaju mnoge mame i tate. Odgovor je zapravo veoma jednostavan – vaše dete još uvek nije u potpunosti shvatilo posledice svoje nepromišljenosti.
Često nije dovoljno samo opomenuti dete i ukazati na to da je nešto pogrešno napravilo. Poželjno je „odraditi“ nešto duži razgovor sa mališanom. Za početak ga upitajte zna li tačno u čemu je pogrešio i zašto je njegovo ponašanje bilo neprihvatljivo. Kroz razgovor neka sam pokuša izvući zaključak da li bi se njegov čin mogao izvesti na neki drugi način, koji nikoga neće povrediti. Navodite ga na zaključak, ali ostavite mu dovoljno prostora da sam promisli o tome zašto je ono što je učinio pogrešno. Jednom kada dete „dublje“ promisli o svom postupku, manje su šanse da će ga ponoviti nego ako razgovor o tome stane na opominjanju i kažnjavanju.
Da li je kritika zaista loša metoda?
Naravno da ćete ponekad morati povisiti ton i pribeći kaznama – sve to je sastavan deo odgoja, pogotovo za roditelje izrazito živahnih mališana. Međutim, neka su istraživanja pokazala kako više od polovine mališana nakon nekog vremena jednostavno prestane da reaguje na roditeljske pretnje kaznom kada naprave nešto loše. Takav obrazac ponašanja itekako može imati uticaja na kasnije suočavanje sa sličnim greškama, pogotovo kada mališani krenu u školu gde im autoritet više neće predstavljati tek roditelji.
Zato je u ovim situacijama često bolje ići „dužim putem“ – iskreno razgovarati s detetom i pokušati ga navesti da shvati posledice svojih nestašluka. Već nakon nekoliko takvih, iskrenih razgovora, budite uvereni kako će vaš mališan razviti mogućnost kritičkog razmišljanja, ali i sam uvideti zašto se mama i tata ponekad tako jako naljute.
Izvor: klinfo.rtl.hr
