Došlo je vreme da svoju bebu „upoznate“ sa novom vrstom hrane. Ono što bi trebalo biti pozitivna prekrtenica u ishrani deteta i uzbudljivo iskustvo, često to uopšte ne bude, jer neke bebe mogu dobiti alergijsku rekakciju. Alergija na hranu je danas široko rasprostranjena. Prema nekim istraživanjima, jedno od trinaestoro dece ima neki vid alergije na hranu.
Svaka namirnica može potencijalno izazvati alergijsku reakciju.
Međutim, u čak 90 posto slučajeva ih izazivaju:
- Kravlje mleko
- Jaja
- Riba
- Kikiriki i drugi orašasti plodovi
- Susam
- Pšenica
Šta je zaparvo alergija na hranu, kako do nje dolazi?
Imuni sistem je programiran da se bori sa štetnim mikroorganizmima i materijama. On reaguje tako što izaziva veću količinu zaštitnih proteina (antitela) i histamina kada dođe u dodir sa njima.
Alergijska reakcija je neadekvatan odgovor imunog sistema na određene, inače bezazlene i neškodljive supstance.
Koji su simptomi alergijeske reakcije na hranu?
- Osip i svrab u predelu usta i ušiju, ali i po stomaku i ekstremitetima
- Ekcemi
- Plikovi koji često svrbe
- Curenje iz nosa
- Zapušen nosa
- Kijanje
- Kašljanje
- Dijareja
- Krv u stolici
- Povraćanje
U neki slučajevima može doći do problema sa disanjem, pa je neophodno da se odmah obratite izabranom pedijatru.
Nakon konzumiranja alergenih namirnica, simptomi mogu da se jave odmah, odnosno nekoliko minuta nakon jela, a ponekad je potrebno sat ili dva, nekada i 24 sata. Najbolje je da hranu koja izaziva reakciju, odmah uklonite iz jelovnika. Simptomi se u tom slučaju povlače za pet do sedam dana. Najbolje rešenje za bebe sklone alergiji na hranu je eliminaciona dijeta, što znači uklanjanje namirnica koje sadrže supstancu na koju beba reaguje, bilo da su proteini kravljeg mleka, jaja, neki orašasti plodovi, kikiriki, riba ili neki drugi jak alergen na koji postoji mogućnost reakcije vaše bebe.
Kako da razlikujete običnu prehladu od alergije?
Prehlada obično traje oko nedelju do dve, dok alergija traje duže od dve nedelje. Osim toga, alergije ne izazivaju povišenu temperaturu ni bol u mišićima koje su kod prehlade uobičajen simptom.
Kako razlikovati intoleranciju od alergije na hranu?
Intolerancija na hranu utiče na funkcionisanje organa za varenje, dok alergija utiče na rad imunog sistema. Intolerancija se javlja mnoge češće od alergije, a najčešće je u pitanju preosetljivost na gluten, laktozu, jaja i aditive na hranu.
Simtomi intolerancije na hranu:
- Dijareja
- Gasovi
- Nadutos
- Abdominalni bolovi
- Otežano varenje
- Glavobolja
Da li je alergija na hranu nasledna?
Odgovor na ovo pitanje je – da, sklonost ka alergiji se nasleđuje. Ipak, to ne znači će vaše dete imati alergiju na neke namirnice i da će njegove reakcije biti iste kao i vaše. Ukoliko oba roditelja imaju alergije njihova deca imaju mnogo veće šanse da ih i sama razviju.
Da li se alergija na hranu može sprečiti?
Pedijatri su saglasni da dojenje obezbeđuje jedan nivo zaštite od alergija. Potrudite se da dojite bebu što duže možete, najbolje bi bilo dok ne napuni 6 meseci. Ovo je posebno važno ukoliko u vašoj porodici postoji istorija alerije na hranu. Još jedna stvar koju možete da uradite jeste da novu hranu uvodite polako, sa razmakom od po nekoliko dana. Na taj način ćete videti na koju hranu beba ima alergijsku reakciju.
Takođe, beba može biti alergična na mleko koje unosi sisanjem, kao rekacija na hranu koju majka konzumira. U tom slučaju, preporuka je da mama iz ishrane izbaci mleko, mlečne proizvode, a sve to naravno, uz konsultaciju sa pedijatrom
Mogu li alergije da se prerastu?
Manje je verovatno da će se neke alergije na hranu prerasti, posebno za alergije na kikiriki, orašaste plodove, ribu. Ipak, 85% dece preraste alergije na mleko, jaja, soju i pšenicu do vremena kada kreću u školu.
Šta da radite ukoliko primetite da beba ima alergijsku reakciju?
Ukoliko primetite da vaše dete ima neke od simptoma alergije na hranu, obratite se pedijatru.
On će vas po potrebi uputiti kod alergologa, koji vas možete uputiti na alergo testiranje.
Alergo testovi mogu da se rad iz krvi kada se utvrđuje prisustvo IgE antitela (proteina koje telo proizvodi u slučaju alergije).
Postoje i alergo testovi koje se rade preko kože. Koža lagano zagrebe, a onda se na nju nanose kapi tečnosti sa rastvorom alergena.
Nakon toga se posmatra da li dolazi do reakcije koja se manifestuje kao crvenilo, otok, svrab.
Rezultate tumači isključivo alergolog, a tačna dijagnoza je jako važna.
