Tokom trudnoće, ali i kad počnu dojiti, majke često dobijaju razne savete o ishrani tokom dojenja. Savetuje im se da izbegavaju raznu hranu – citruse, kupus, mahunarke, sirovo voće, pečenu, začinjenu i ljutu hranu i slično. Takva hrana, kažu, može u detetu izazvati nadutost i grčeve, smanjenje količine mleka ili nevoljnost deteta da doji.
No takvi saveti nisu univerzalni. Razne kulture imaju različita uverenja u pogledu prehrane dojilja.
U Kini i na severoistoku Azije ne preporučuju hladna pića za vreme dojenja. Ženama Latinske Amerike savetuje se izbegavanje svinjetine, čilija i paprike. Afroamerikanke izbegavaju luk, a Australijanke kupus, čokoladu, začinjenu hranu, grašak i cveklu.
Kome verovati? I šta na kraju jesti?
Odgovor je kako dojilje praktično smeju jesti sve, u umerenim količinama, dok god to njihovoj deci ne smeta. Dakle, nema zabranjene hrane, nema namirnica koje unapred treba izbegavati. Šta više, majčina raznolika ishrana menja ukus mleka što dete uvodi u svet različitih ukusa. Kao i tokom trudnoće, važno je da se majka zdravo i raznoliko hrani, a ako joj se učini da detetu određena namirnica smeta, treba je na neko vreme (otprilike nedelju do dve) izbaciti iz ishrane.
Reakcije deteta na majčinu ishranu
Iako ne treba unapred ograničiti unos hrane, neka su deca zaista osetljiva na majčinu ishranu. Majka posebno treba biti pažljiva ako u porodici postoji istorija alergije na određenu namirnicu pa je bitno konzumirati je sa oprezom. Neki od simptoma koji mogu upućivati na preosetljivost deteta na namirnicu iz majčine ishrane su osip, ekcem, nadražena guza, suva koža, teško disanje ili astma, simptomi slični prehladi, crvene oči koje svrbe ili peku, infekcija uha, nervoza, grčevi, povraćanje ili proliv, zatvor, zelene stolice u kojoj ima sluzi ili krvi.
Detetova reakcija će biti jača ukoliko je osetljivije na hranu ili ako je majka pojela veću količinu. Reakcije se mogu očitati unutar nekoliko minuta, ali je češće da će do njih doći između 4 i 24 sata od kad je majka hranu konzumirala. Ako je dete preosetljivo na hranu koju majka stalno konzumira, dete će verovatno stalno pokazivati simptome preosetljivosti.
Nakon što je majka iz svoje ishrane izbacila spornu namirnicu, simptomi kod deteta bi se trebali povući unutar 5 do 7 dana, ali može proći i duže, do nekoliko nedelja. Nekoj se deci simptomi čak pogoršaju sedam dana pre nego što se počnu povlačiti.
Kako bi se utvrdilo da je dete zaista reagovalo na određenu namirnicu, majka je nakon nekog vremena ponovo može konzumirati. Ako dete nema sličnu reakciju, verovatno nije preosetljivo na tu namirnicu. Ako ipak slično reaguje, majka može biti prilično sigurna da je dete preosetljivo pa bi namirnicu trebala izbegavati dok dete ne bude nešto starije, a ponekad čak i dok god majka doji. Ako je dete jako reagovalo, majka može odlučiti da ne želi utvrditi preosetljivost, ako će se reakcija ponoviti i jednostavno će izbegavati spornu namirnicu. Ako je detetova reakcija blaga, majka može ograničiti unos namirnice, ali ne je i potpuno izbaciti iz ishrane. Većina dece preraste preosetljivost kroz nekoliko meseci, do godine dana, iako neka alergija na hranu može potrajati i duže.
Često majke izbegavaju hranu koja nadima (brokoli, cvekla, kupus, mahunarke) zbog straha da bi to detetu moglo uzrokovati grčeve. Ali, takva hrana može uzrokovati samo nadutost majke – ona može osećati vazduh u svojim crevima. Mleko se stvara iz sastojaka u majčinoj krvi. Budući da ni vazduh, ni vlakna iz hrane ne prelaze u krv, a time ni u mleko, nemoguće je da će hrana koja nadima majku uzrokovati gasove u detetovim crevima. To, naravno, ne znači da dete ne može biti osetljivo na određenu hranu, ali to zaista nije povezano s nadimanjem u majčinim crevima.
Majkama se savetuje i da izbegavaju citruse: narandže, mandarine, limune, grejp, jer bi mogli smetati detetu, izazvati pelenski osip i slično. Medjutim, visina kiselosti mleka se ne menja majčinom ishranom, dakle, nije potrebno unapred odreći se citrusa. Takođe, količina šećera koju majka u sebe unosi neće uticati na slatkoću njenog mleka. Ishranom se ne može uticati ni na kaloričnost ni ukupnu količinu masti u majčinom mleku.
Vrednost i sastav majčinog mleka
Prosečna kalorijska vrednost ljudskog mleka je 75 kcal/100 ml. Kalorijska vrednost mleka menja se kako se menja količina masnoće u mleku, a ona se dramatično menja tokom jednog podoja, kao i tokom dana. Uveče je mleko masnije jer zbog dnevnog delovanja hormona mleka uveče ima nešto manje. Dakle, što je dojka praznija, to je mleko masnije. Prosečna količina masti je 4,2 g/100 ml.
Istraživanja su pokazala da majka svojom ishranom ne može utecati na ukupnu količinu masnoća u mleku, ali može delimično na vrstu masnoća. Na primer, prisutnost esencijalnih masnih kiselina (omega 3) zavisi o majčinom unosu istih ishranom. Naime, majčina ishrana tokom trudnoće i dojenja određuje adekvatnu količinu omega 3 masnih kiselina. Namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama su masnoća ribe, ulja riblje jetre, meso životinja koje pasu i jaja.
Žene često primete, posebno dok doje novorođenče, kako su jako žedne. Ne zna se tačan razlog ovome. Jedan od zaključaka je da sisanje, osim što šalje signal hipotalamusu da oslobodi hormon oksitocin koji uzrokuje refleks otpuštanja mleka, uzrokuje i osećaj žeđi. Drugi zaključak je da telo reaguje na taj način jer očekuje da će izgubiti tečnost. U svakom slučaju, kada osetite žeđ, pijte.
Ne postoji čarobna hrana ili piće koji će povećati količinu mleka, kao što ni umerena konzumacija određene hrane ili pića neće smanjiti količinu mleka niti učiniti da mleko ‘nestane’. Čajevi za dojilje su dobri utoliko što su piće koje je dojilji potrebno. Ali, neće pijenje čajeva za dojilje doprineti povećanju količine mleka. Proizvođači čajeva za dojilje su često i proizvođači adaptiranog mleka. Kako od dojilja ne zarađuju, jedan od načina da pokušaju je proizvodnja čajeva za njih. Osim toga, takvi čajevi suptilno sugerišu da majka zaista može ne imati dovoljno mleka ako ne pije čaj. Medjutim, količinu mleka određuje detetovo sisanje, odnosno, koliko dete posiše, toliko će se mleka proizvesti. Količinu mleka će povećati češće detetovo sisanje, ne čaj.
Isto tako, često se dojiljama sugeriše kako, da bi proizvele dovoljno mleka, trebaju mleko i piti. Ponekad majke čvrsto veruju takvom savetu pa piju velike količine mleka, iako im ne odgovara. A često hrana koju majka konzumira jer ‘mora’ ili koju preterano želi, uzrokuje preosetljivost kod deteta. Šta više, protein iz kravljeg mleka često uzrokuje probavne smetnje kod dojenčadi. Kalcijum, zbog kojeg se mleko preporučuje nalazi se i u sirevima, kostima riba (koje, ako su manje, možete slobodno jesti), celovitim žitaricama, zelenom lisnatom povrću, bademima i drugim orašastim plodovima, sušenom voću, nekim vrstama algi itd. Dakle, kalcijum se može uneti iz mnoge hrane, nije kravlje mleko jedino koje ga sadrži. Svi sisari proizvode mleko prilagođeno svojoj mladunčadi iako ne piju mleko. Ljudi su zapravo jedini sisari koji piju mleko druge vrste.
Neke su majke zabrinute jer, usled velike promene u životu, brige oko deteta, jednostavno ne stignu redovno kuvati. Nisu zadovoljne svojom ishranom i smatraju da će u njihovom mleku nedostajati važnih elemenata pa radije detetu daju mlečnu formulu (tzv. adaptirano mleko) nego svoje. Važno je imati na umu da, ako su majka i dete zdravi, ni jedna mlečna formula ne može biti jednako dobra ili bolja od majčinog mleka koje se stalno prilagođava detetu i njegovim potrebama.
U pravilu, nema bojazni za kvalitet mleka. Svaki put kad se mleko stvara, stvara se na isti način i rezultira mlekom koje je uglavnom nepromenjivog sastava. Dakle, određeni sastojci ljudskog mleka su stalni i prisutni kod svake žene tokom svakog podoja, dok se neki menjaju, u skladu s majčinom ishranom.
Ljudsko mleko se sastoji od ugljenohidrata, proteina, masti, vitamina, minerala, probavnih enzima, hormona, antitela i limfocita. Laktoza, mlečni šećer je ugljenohidrat koji je ključan za razvoj mozga i oprema dojenče energijom. Proteini pružaju nužne nutrijente i ključni su za detetov imuni sustav. Ugljenohidrati i proteini su relativno stalni u majčinom mleku, bez obzira na njenu ishranu. Količina vitamina i minerala uglavnom ovise o majčinom unosu.
Ako u majčinoj ishrani nedostaje važnih nutrijenata, oni će biti uskraćeni njenom telu, ne mleku koje proizvodi. Pokazalo se čak da mleko majki, koje se graniče s neuhranjenošću, zadovoljava detetove potrebe i da će ono zadovoljavajuće rasti, ako se hrani na zahtev.
Medjutim, to ne znači da majka treba zanemariti sebe i potrebe svoga tela. Briga oko deteta je ponekad prilično iscrpljujuća, a i sama proizvodnja mleka troši dodatnih 300 do 500 kalorija dnevno. Zato bi se majka trebala zdravo i redovno hraniti, odnosno, trebala bi osluškivati potrebe svoga tela i jesti kad je gladna. Unos kalorija zavisi o majčinim zalihama masti u telu, njenoj aktivnosti i težini, ali se smatra kako je optimum unosa između 1800 i 2200 kalorija (i više, ako je potrebno). Majka koja u sebe unosi manje od 1500 kalorija dnevno može dovesti u pitanje proizvodnju mleka.
Ako majka odluči izgubiti na težini, preporuke su da to ne pokušava prva dva meseca detetovog života te da ne gubi više od 2 kg mesečno. Zdrava ishrana i redovno kretanje bi telo trebalo dovesti u željenu formu.
Mnoge majke primete da im se tokom dojenja povećava potreba za slatkim. Proizvodnja mleka eliminiše šećer iz krvi pa ga telo na ovaj način želi nadoknaditi. Umesto keksa i čokolada, svakako je mudrije opremiti se bademima, lešnicima, suvim voćem, šargarepom i drugim zdravim namirnicama koje možete grickati u naletu želje za slatkim. Isto tako, važno je redovno jesti, posebno proteine i zdrave masnoće, kako bi se nivo šećera u krvi održao ravnomernim.
