Dojenje je zlatni standard ishrane kod beba, a majčino mleko prilagođeno je upravo detetu kojeg majka doji. Dojenje ima neosporive i dokazane pozitivne učinke kako na dojenče tako i na majku koja doji.
Poslednjih je godina u porastu isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivom dojenju u ovom važnom životnom razdoblju.
Važnost majčinog mleka
Majčino mleko jedina je „živa hrana“ i menja se obzirom na potrebe dojenčeta, a zanimljivo je da se promene u sastavu događaju čak i za vreme samog podoja. Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma, kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik.
Sastav majčinog mleka je jedinstven i osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, ono sadrži i niz biološki aktivnih stvari poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih stanica, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima. Upravo iz ovog razloga dojenje ima izuzetno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.
Sastav majčinog mleka savršeno se poklapa s potrebama dojenčeta
Energetske i nutritivne potrebe dojenčeta rapidno se menjaju tokom njegove prve godine života, zbog čega dolazi do promene sadržaja majčinog mleka. Istražujući sastav, pokazalo se da tokom vremena laktacije dolazi do velike promene upravo u delu sa proteinima. Kolostrum, mleko koje se stvara u prvih nekoliko dana nakon poroda, sadrži izrazito visoku koncentraciju proteina koja se kreće od 3 do 4,5 g/100 kcal. To se objašnjava činjenicom da tek rođeno dete, uz izuzetno visoku brzinu rasta, konzumira relativno male količine majčinog mleka. Postupno povećanje unosa majčinog mleka i smanjena brzina rasta deteta tokom prvih 6 meseci života dovodi do toga da koncentracije proteina značajno opadaju kroz sledećih nekoliko meseci.
Uloga proteina iz majčinog mleka u rastu i razvoju
Proteini u majčinom mleku nemaju „samo“ ulogu hranljivih stvari, oni su mnogo više, zbog čega čine najveći broj biološki aktivnih stvari koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a naročito razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sastava. Osnovne gradivne jedinice proteina su aminokiseline. Trenutna znanstvena saznanja opisuju proteine kao „programski jezik“ koji uveliko utiče na način „metaboličkog programiranja“, odnosno rad metabolizma. Postoji, naime, preko 20 različitih aminokiselina koje se mogu međusobno spajati i kombinovati u različite duge lance I tako su upravo one zaslužne za stvaranje pojedinih vrsta proteina, koji tada u detetovom organizmu deluju kao „graditelji“, „branitelji“ ili „pomoćnici“. Veliki broj aminokiselina spada u grupu molekula koje ljudski organizam ne može sam da stvori, nego ih je potrebno unositi ishranom. U dojenačkoj dobi broj esencijalnih molekula koje organizam ne može sam stvoriti znatno je veći. Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno „skrojene“ proteine tačno prema potrebama dojenčeta, kako bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta. Osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorištavanju ostalih hranljivih stvari prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunološkog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.
Novija znanstvena istraživanja, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju neosporivo značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji pretilosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu. Upravo iz ovog razloga proteini u majčinom mleku danas predstavljaju jednu od vodećih tema znanstvenog pedijatrijskog kruga.
Upravo ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka nemoguće je zameniti kravljim mlekom. Kravlje mleko ne može nadoknaditi potrebe dojenčeta, čak šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u dojenačkoj dobi može imati teže posledice na zdravlje deteta. Iz ovog razloga vodeće institucije poput Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek nakon navršene 1. godine života.
