Vid je najvažniji čovekov osećaj, jer prikuplja oko 80% svih informacija. Sposobnost vida znači opažati svet oko nas u punoj raznolikosti, tj. opažati ne samo oblik, veličinu, udaljenost predmeta i detalje, već videti pokrete, prepoznati prostor, boje, kontrast i sve što okolina nudi.
Novorođenče razlikuje svetlo i mrak, jednostavne oblike i kontrast. Nema sposobnost zaoštravanja, pokreti očiju su nekoordinisani, za vid se koristi samo periferni deo mrežnjače. U 4. mesecu starosti se uključuje centralni deo mrežnjače, dete počinje da “fiksira” predmete, tj. može da zaustavi pogled na jednom predmetu. Nakon 4. meseca razvija se sposobnost akomodacije (fokusiranja), a u 6. mesecu su stvoreni uslovi za pravilno formiranje binokularnog vida (vid u kojem se koriste oba oka zajedno). Pokreti očiju postaju koordinisani.
Centralna oštrina vida doseže vrednosti odraslih oko 4. godine života, a do 6. godine se stabilizira binokularni vid (ponekad to traje i duže). Ovaj period je tzv. kritični period za razvoj nepravilnosti kod vida, kao što su kratkovidnost i dalekovidnost.
Kontrola funkcija vida
Praćenje funkcije vida kod novorođenčadi je vrlo teško. Neke vidne funkcije su urođene, prisutne od rođenja, a sve ostale kompleksnije funkcije koje osiguravaju saradnju oba oka se moraju naučiti. Kod zdravog deteta je između 6. i 7. godine života razvijen normalan vid.
Testiranje vida igrom
S vremena na vreme je dobro testirati dečije oči kroz igru.
U 1. mesecu možemo uperiti snop svetla lampicom pored glave deteta. Dete je zdravo ukoliko okreće oči prema svetlu.
U 4. mesecu zainteresovanost deteta možemo testirati šarenim predmetom. Mašite dečijom igračkom, a dete bi trebalo da je pratiti pogledom.
U 7. mesecu možemo da se igramo sa detetom igru skrivanja. Sakrijemo se iza novina, jastuka ili zavesa od pogleda deteta. U jednom trenu vas ne vidi, a zatim pogledom otkriva gde ste.
U 8. mesecu se usmerite na predmete koje dete rado stavlja u usta ili grize. Obratite pažnju da li svaki put ciljano doseže za tim predmetom.
U 12. mesecu možemo da se igramo sa loptom. Sedite sa detetom na pod i udaljite se oko 2 metra. Zakotrljajte loptu prema detetu i pratite da li je pravilno hvata.
Obratite pažnju na alarmantne znakove!
Odmah posetite lekara, ako kod deteta primetite sledeće simptome:
* škiljenje
* oči se tresu
* nepravilan položaj glave
* izrazito velike oči
* velika osetljivost na svetlo ili ne reagovanje na svetlo
* zamagljena rožnjača
* neprestano “grebanje” očiju prstima i grimase
* velika nepokretna zenica koja ne reaguje na svetlo
Preventivni pregled očiju je dobro obaviti između 18. i 24. meseca života deteta i to bez obzira da li roditelji imaju nekakvih problema sa vidom ili ne. Sledeći pregled je dobro napraviti nakon 6. godine života, tada se već može pokazati školska kratkovidnost.
