Uz majčino ili adaptirano mleko, nakon šest meseci života, detetu treba i druga hrana jer organizam zahteva u većoj količini vitamine A, B, C, kalcijum, gvožđe i cink. Uvođenje novih namirnica mora biti postepeno, a dohrana se može započeti voćem, povrćem ili žitaricama bez gluten.
Svetska zdravstvena organizacija i sve važnije zdravstvene organizacije u svetu ne preporučuju početak dohrane pre navršenih šest meseci. Nakon šest meseci života, uz majčino mleko ili adaptirano mleko, dete treba i drugu hranu da bi prehrambene potrebe bile u potpunosti zadovoljene. Dohrana treba da bude bogata nutritivnim vrednostima uz majčino mleko. Nakon šest meseci starosti, organizam zahteva u većoj količini vitamine A,B,C, kalcijum, gvožđe i cink nego što se može dobiti samim dojenjem.
Dete starosti od 6 meseci do godinu dana trebalo bi da ima 5-6 obroka dnevno.
Dohrana zahteva puno strpljenja i može biti vrlo zahtevna za roditelje. Uvođenje novih ukusa mora biti postepeno uz razmak od 5-7 dana. Na početku dohrane veći razmak između namirnica je obavezan jer se tako lakše prepoznaje kako dete reaguje na određenu namirnicu, odnosno da li su vidljivi znaci alergijske reakcije.
Pratite kalendar dohrane
U početku količine hrane moraju biti male 1-5 čajnih kašičica uz postepeno povećavanje količine. Dodavanje soli, šećera i ostalih začina nije potrebno i ne preporučuje se do godinu dana starosti. Vrsta namirnice s kojom se započinje dohrana je individualan izbor roditelja. Može se započeti voćem, povrćem ili žitaricama (bez glutena), jedino je važno da vrste namirnica koje uvodite budu dozvoljene za taj uzrast, odnosno prema kalendaru dohrane.
Hrana mora biti sveže pripremljena, bez dodatnih podgrevanja. Preporuka je kupovati lokalno uzgojeno sezonsko voće i povrće koje je svežije od uvezenoga, jer uvezena hrana može dugo da stoji u skladištu. Svakako je preporuka da se povrće ne kuva u vodi već na pari jer će tako izgubiti manje hranljivih vrednosti, naseckati voće i povrće pre jela i poslužiti odmah nakon pripreme.
Svako dete je individua za sebe. Prilikom uvođenja novih namirnica treba se posavetovati sa pedijatrom.
Predlozi za kašice
Voćna kašica – narendane jabuke i zobene pahuljice
Kašica od povrća – kuvana šargarepa, brokoli ili pire od graška
Kašica od žitarica – mleko i pirinčane ili kukuruzne pahuljice
Hrana koju bi trebalo da izbegavate u prvoj godini života
– kravlje mleko
– svež paradajz
– bobičasto voće (jagoda, kupina, malina)
– južno voće (pomarandža, limun, grejp, mandarina, kivi)
– koštunjavo voće (orah, lešnik, badem, kikiriki)
– čokoladu, eurokrem, med, kvasac
– belance jajeta
– hranu sa konzervansima
