Niko toliko ne razmišlja o boji, teksturi i redovitosti stolice kao novopečeni roditelji. S dolaskom bebe na svet menjaju se razni prioriteti pa tako jedan od glavnih postaje koliko je učestala i kakve je boje stolica tek rođene bebice. Ako je stolica uredna, a boja odgovarajuća, nema bolje vesti za roditelje. Boja i tekstura stolice mnogo govore o zdravstvenom stanju bebe. Ako je odgovarajuće boje i teksture daje nam do znanja da je beba sita, zadovoljna i da joj se uredno uspostavio probavni sistem. Ako izostaje i po nekoliko dana, kod dojenih beba to ne mora da znači ništa loše, ukoliko beba uredno dobija na težini.
Stolica kod novorođenčeta
Prvih nekoliko dana nakon rođenja, novorođenče izbacuje tzv. mekonijsku stolicu. Mekonijska stolica je tamno zelene do crne boje i lepljive je teksture. Sastoji se od sluzi i plodne vode, svega što je beba probavljala kada se nalazila u maternici. Mekonijsku stolicu ponekad je malo teže obrisati, ali ona je dobar znak da su creva uspostavila svoju funkciju.
Stolica kod bebe koja je isključivo dojena
Kolostrum, prvo majčino mleko koje beba posiše deluje kao prirodni laksativ na bebina creva, odnosno pomaže kod izbacivanja lepljive mekonijske stolice. Nakon što se uspostavi dojenje, otprilike nakon tri dana, boja i oblik bebine stolice počinje da se menja. Boja postaje svetlija i varira od smeđe do žute, a tekstura je mekana sa zrnastim komadićima. U prvim nedeljama života bebe obično istiskuju stolicu za vreme hranjenja ili nešto kasnije. Prosečno bebe tog uzrasta imaju stolicu četiri puta dnevno. Ta brojka se polagano smanjuje nakon nekoliko nedelja života kako se uspostavlja funkcija creva i njihova rutina. Nakon uspostavljanja rutine, nije neobično da beba ima stolicu svaki dan u otprilike isto vreme. Ali, isto tako potpuno je normalno da dojene bebe nemaju stolicu i po nekoliko dana, pa čak i od sedam do deset dana. To se ne smatra problemom dokle god je stolica mekana i beba nema problema sa istiskivanjem i uredno dobija na težini.
Stolica kod isključivo dojene bebe menja se kada započne s dohranom i kada se ne oseća dobro, odnosno kada pokazuje znakove bolesti.
Stolica kod bebe koja je hranjena isključivo adaptiranim mlekom
Ako je beba hranjena na bočicu adaptiranim mlekom, njena stolica očekivano je nešto drugačija od one isključivo dojene bebe. Tekstura stolice bebe hranjene adaptiranim mlekom podseća po tvrdoći i konzistenciji na pastu za zube. Stolica nakon adaptiranog mleka je tvrđa zato što adaptirano mleko ne može biti probavljeno i u potpunosti razgrađeno kao majčino. Takođe je i tamnije boje i intenzivnijeg mirisa. Boja može varirati od žute do smeđe, ali učestala je i maslinasto zelena kao rezultat pojedinih vrsta adaptiranog mleka. Bebe hranjene adaptiranim mlekom češće mogu patiti od zatvora.
Ako je došlo do promene vrste i proizvođača adaptiranog mleka važno je obratiti pažnju na izgled i učestalost stolice, jer može postati mekša i redovitija, ali efekt može biti i upravo suprotan.
Ako uz dojenje uvodite i adaptirano mleko ili u potpunosti iz dojenja prelazite na adaptirano mleko, učinite to polako i postepeno, idealno u periodu od nekoliko nedelja. Tako će bebino telo, odnosno probavni sistem, imati dovoljno vremena da se prilagodi na novu vrstu hrane i izbeći zatvor.
Stolica kod bebe kod koje je započeta dohrana
Stolica s početkom dohrane dramatično se menja izgledom, teksturom i mirisom. Uvođenje dohrane velika je stvar za maleni organizam i creva koja moraju da se priviknu na baš svaku novu namirnicu koja se unosi u telo. Kako meseci prolaze, a hrana postaje raznovrsnija tako i stolica postaje čvršća, tamnija i intenzivnijeg mirisa, kao i kod odraslih.
Kakva je stolica za vreme proliva i probavnih smetnji?
O prolivu se govori kad je stolica vrlo retka, česta i neočekivana. Ako bebu dojite, manje je verovatno da će imati retku stolicu, a razlog je majčino mleko koje pomaže da se spreči razvoj bakterija koje ga uzrokuju. Bebe hranjene adaptiranim mlekom podložnije su prolivu, zato je izrazito važno redovno sterilizovati bočicu i redovno prati ruke.
Ako je beba hranjena isključivo adaptiranim mlekom, proliv takođe može biti reakcija na određenu vrstu mleka koje ne odgovara njenom probavnom sistemu. Kod promene vrste adaptiranog mleka važno je da se posavetujete sa lekarom.
Retka i mekana stolica može takođe biti i znak rasta zubića, ali nikako se simptomi rasta zubića ne smeju poistovetiti sa retkom stolicom. Razlozi zato mogu biti različiti, a infekciju i virozu svakako se ne sme isključiti. Upravo kod viroze treba biti izrazito oprezan jer može izazvati dehidrataciju. Ako je beba imala više od 6 stolica u 24 sata potrebno je potražiti pomoć lekara.
Kakva je stolica za vreme zatvora?
Kada imaju problema sa istiskivanjem stolice, mnoga deca se zacrvene i snažno naprezaju. I to je uopšteno normalno. Zatvor, odnosno vrlo neredovna stolica jasna je i na sam pogled na dete koje ima problema s istiskivanjem i kada stolica izostane nekoliko dana. Znak zatvora je izrazito sitna i tvrda stolica. Ako je beba uznemirena i plače kod istiskivanja i ako joj je trbuščić tvrd na dodir, to je takođe znak zatvora. Ako u stolici ima tragova krvi oni takođe upućuju na tvrdu stolicu i zatvor. Tragovi krvi nastaju kod puknuća sitnih kapilara uzrokovanih tvrdom stolicom.
Tvrda stolica i zatvor učestaliji su kod dece hranjene adaptiranim mlekom. Osim toga, pretvrda stolica ponekad nastaje i kod neuravnoteženog pripremanja adaptiranog mleka, odnosno korištenja previše mlečnog praha, a premalo vode. Važno je pratiti uputstva na kutiji ili savete lekara.
Osim toga, zatvor može nastati i zbog: bolesti, dehidracije, promene u vrsti hrane i lekova. Kako bi se sprečio i na vreme otklonio, važno je konsultovati se sa lekarom.
